U digitalnom pejzažu koji se stalno razvija, naši životi su sve više isprepleteni sa svetom na mreži. Sa pojavom društvenih mreža, platformi za striming i pogodnosti digitalnog povezivanja, neophodno je ispitati uticaj naših digitalnih navika.
U ovom tekstu predstavljamo nedavne studije sprovedene 2023. da bismo razumeli koliko vremena ljudi provode na mreži i kako se ponašaju.
Istraživanja pokazuju da količina vremena koje svet provodi na mreži nastavlja da opada.
Najnoviji podaci otkrivaju da tipični korisnik interneta sada provodi u proseku 6 sati i 35 minuta dnevno koristeći povezanu tehnologiju. *Napominjem da su ovo globalni podaci.
Podaci pokazuju da su korisnici interneta smanjili svoje onlajn aktivnosti u proseku za 18 minuta dnevno od ovog doba prošle godine, što je rezultiralo smanjenjem od 4,4 odsto na godišnjem nivou.
Ali iako su ove promene u vremenu koje provodimo na mreži važne, takođe je vredno sagledati najnovije brojke.
Na primer, još uvek provodimo u proseku preko 6½ sati dnevno koristeći internet, što je više nego dvostruko više vremena nego što provodimo gledajući televiziju.
Dakle, iako možda provodimo manje vremena na internetu, ništa ne ukazuje na to da internet postaje manje važan u našim životima.
Pre godinu dana, podaci su pokazali da su radno sposobni korisnici interneta provodili u proseku skoro 7 sati dnevno na mreži, ali je to palo na 6 sati i 37 minuta dnevno u poslednjem talasu istraživanja.
Zanimljivo je napomenuti da je ova najnovija cifra veoma blizu dnevnom proseku za treći kvartal 2019. – neposredno pre nego što je pandemija COVID-19 izvršila dubok uticaj na svetsko digitalno ponašanje. Za kontekst, svetski proseci za K4 2019. i K1 2020. pokazali su skromna povećanja u poređenju sa tom cifrom iz K3 2019., pri čemu su obe brojke zabeležile povećanje od dva minuta dnevno u odnosu na prethodni kvartal. Brojka je zatim skočila za 13 minuta dnevno (+3,2 procenta) između K1 i K2 2020, pošto su blokade COVID-19 zavladale širom sveta. Globalni proseci su tada bili relativno stabilni na nešto manje od 7 sati dnevno do K4 2021, kada je taj broj pao na 6 sati i 53 minuta dnevno.
Međutim, najnovije brojke pokazuju neke od najvećih padova koje smo videli u prosečnom vremenu provedenom na Internetu, što ukazuje na značajniju promenu u onlajn aktivnostima ljudi.
Zanimljiv trend - Mlađe žene provode sve manje vremena online?
Kada je reč o trendovima po demografiji u protekloj godini, mlađe žene beleže najveći pad dnevnog vremena provedenog na internetu.
Podaci pokazuju da su žene u dobi od 16 do 24 godine smanjile svoje dnevno prosečno vreme boravka na internetu za znatnih 50 minuta u proteklih dvanaest meseci, sa 8 sati i 18 minuta dnevno u ovo vreme prošle godine, na 7 sati i 28 minuta dnevno.
To je jednako godišnjem padu od 10 procenata i sugeriše da će tipični korisnik interneta u ovoj demografskoj grupi smanjiti svoje godišnje vreme na mreži za ukupno 12½ dana u 2023. u poređenju sa prethodnom godinom.
Zanimljivo je, međutim, da starije starosne grupe izveštavaju da se njihovo prosečno dnevno vreme na internetu zapravo povećalo u poslednjih dvanaest meseci.
Na svetskom nivou, korisnici interneta između 55 i 64 godine kažu da danas provode više vremena na mreži u poređenju sa prošlom godinom, a žene povećavaju svoju povezanu aktivnost u proseku za šest minuta dnevno (To ne zvuči mnogo, ali ovo predstavlja povećanje od 2 procenta na godišnjem nivou, što znači da žene u ovoj starosnoj grupi provode tri dodatna sata na mreži mesečno u poređenju sa ovim vremenom prošle godine).
*Izvor https://www.gwi.com/
Digitalna dilema
U digitalnom pejzažu koji se stalno razvija, nije tajna da su naši životi sve više isprepleteni sa svetom na mreži. Sa pojavom društvenih medija, platformi za striming i pogodnosti digitalnog povezivanja i rada na daljinu, neophodno je ispitati uticaj naših digitalnih navika.
Upotreba pametnih telefona i dostupnost brzog interneta učinili su da ostanete povezani lakše nego ikada. Od pregledavanja društvenih medija i strimovanja zabave do kupovine na mreži i rada na daljinu, naše digitalne aktivnosti postale su duboko ukorenjene u naše svakodnevne rutine.
Platforme društvenih mreža postale su dominantna sila u našim životima, privlačeći našu pažnju i trošeći značajan deo našeg vremena. Studije pokazuju da ljudi u proseku provode više od 2 ipo sata dnevno skrolujući kroz fidove društvenih medija. Ipak, i ovde se vidi trend blagog pada količine vremena koji provodimo uz društvene mreže za nekih malo više od 3% (3,4%)
Digitalna zabava - Pojava servisa za striming kao što su Netfliks, Amazon Prime i Disney+ je promenila način na koji konzumiramo zabavu. Nedavne studije otkrivaju da pojedinci provode znatnu količinu vremena gledajući svoje omiljene serije i filmove. Sa obimnom bibliotekom sadržaja koja nam je dostupna na dohvat ruke, lako se izgubiti u svetu digitalne zabave.
Rad na daljinu - Globalna pandemija i prelazak na rad na daljinu dodatno su pojačali naše prisustvo online. Sa sve većim usvajanjem alata za virtuelnu komunikaciju kao što su Zoom i Microsoft Teams, ljudi provode značajan deo svog radnog dana povezani sa digitalnim platformama. Dok rad na daljinu nudi fleksibilnost i udobnost, neophodno je uspostaviti zdravu ravnotežu između posla i ličnog vremena kako bi se izbeglo sagorevanje.
Da li je moguća zdrava digitalna ravnoteža i kako je postići?
Dok se krećemo kroz digitalnu eru 2023. godine koja je donela i revoluciju kroz AI, ključno je da uspostavimo ravnotežu između naših onlajn i oflajn života. Iako su nam životi neminovno uslovljeni upotrebom interneta i boravkom online, razumevanje potencijalnih posledica i preduzimanje proaktivnih koraka za upravljanje našim digitalnim navikama je od suštinskog značaja. Čini se da mlađe generacije prepoznaju ovu potrebu i da novi podaci o kojima smo govorili u prvom delu teksta govore tome u prilog.
Postavljanjem granica, praktikovanjem digitalnih detoksikacija, davanjem prioriteta vezama iz stvarnog života i usvajanjem svesne potrošnje, možemo da stvorimo zdraviji odnos sa digitalnim svetom, omogućavajući nam da iskoristimo njegove prednosti, a da istovremeno sačuvamo svoje zdravlje, mir i produktivnost.
Kako da pronađemo zdravu digitalnu ravnotežu:
1. Postavite granice: Odredite vreme van mreže i postavite granice za svoj digitalni angažman. Odredite određene periode za posao, slobodno vreme i druženje na mreži da biste održali zdravu ravnotežu.
2. Digitalne detoksikacije: Razmislite o povremenim pauzama od društvenih medija i drugih onlajn aktivnosti. Prekidanje veze na kratke periode može vam pomoći da resetujete i fokusirate se na iskustva iz stvarnog sveta.
3. Dajte prioritet vezama u stvarnom životu: Svesno se potrudite da se bavite aktivnostima van mreže, kao što je provođenje vremena sa voljenim osobama, bavljenje hobijima ili uživanje u aktivnostima na otvorenom. Negujte smislene veze izvan digitalnog carstva.
4. Pažljiva potrošnja: Vežbajte pažljivo ponašanje na mreži tako što ćete biti selektivni u pogledu sadržaja koji konzumirate. Uključite se sa svrsishodnim i obrazovnim sadržajem koji dodaje vrednost vašem životu umesto da bezumno listate kroz beskrajne fidove.
